Krostata sa breskvama

Ovo sam jos u augustu pisala na moj omiljeni forum ringaraja.rs ako nekoga zanima i posto sam danas lenja i mrzi me da kucam a slova mi igraju po ekranu eto da prekopiram odande ....

Sastojci:
*listato testo samrznuto iz prodavnice - nemoj nikako da pravite same kod kuce
* sveze breskve moze i one iz kompota, ako pravite zimi ako su iz kompota odcedi dobro
* pola litre slatke pavlake
* 3 zumanceta Ja stavim cela tri jaja jer neznam sta bi sa belancem
* 2 kesice vanili secera
* par kasika dzema od breskve moze i neki drugi - stavila sam brusnicni i bilo je vrh dobro
* 2-3 kasike ruma zavisi za koga pravite ako su u pitanju deca mozete stavite aromu

Uputstvo:
Listnato testo kojeg smo kupili pustimo da se odmrzne i razvucemo da bude vece nego tepsija u kojoj pecemo. Stavimo ga u tepsiju tako da ima rubove na straicama tepsije. Po celoj povrsii testa napravimo rupe sa viljuskom. Marmeladu stavimo u soljicu i pomesamo ih sa pravim rumom ili ekstraktom ruma. Smesu razmazemo po testu.Breskve nasecemo na dve polutke i isecemo ih na polukruzne komade mozete i lepo da ih isecete u listice. Naredjamo ih po testu jedno pored drugog. Slatku pavlaku rucno promesamo sa vanilinim secerom i zumancetom i smesu prelijemo preko testa. Predhodno trebamo rernu da ugrejemo na 180°c i pečemo otprilike 40 minuta. I Voila :)
P.s. Ova poslastica je takodje primerna za secerase jedino je potrebo zameniti marmeladu sa dijabeticnom.

Nova godina, novogodisnji zaveti i ostale munje....

Stara godina je otisla i nova dosla... nova godina moze da bude pocetak neceg novog i strucnjaci kazu da je ona odlicno vreme da podvucemo crtu i pocnemo ispocetka bar ako smo imali losu godinu... Meni 2009 zaista nije bila losa godina ali opet volim da podvucem crtu i pocnem ispocetka sa nekoliko zaveta i obecanjem da cu nesto promeniti u sledecoj godini... I naravno sa nekoliko zelja... Ako nemas zelja za sta da se uopste boris iako nemas za sta da se boris onda su ti dani jednako smoreni ....
Naravno tu ide za obecanja koje sebi damo a ne drugima jer ipak prvo moramo da ostanemo zvesti sebi a onda drugima...
Ja za ovu godinu ostajem ajde da kazemo skromna... nit nisam mnogo pretiravala u obecanjima nit u zeljama... Zelje su da konacno postanem mama ili bar da me iznenade dve crtice a roditeljstvo moze i u 2011 da se preseli mada necu nista imati protiv ako sve bude u ovoj godini... A obecanja su da cu prestati da pusim, da cu biti bolja zena i domacica i da cu konacno ili voditi pse u kerecu skolicu ili da cu ih sama nauciti komande jer su postali preveliki i malo su nevaspitani a to je potpuno moja krivda... Dobro nisu podivljani samo su malo nevaspitani... Ma nista strasno u sustini... A koji su vase zelje i obecanja? Bice mi drago da ih podelite sa svima nama jer kako kaze drugarica oti vise vaze ako ih kazete glasno i pred svima... Sve u svemu svima zelim sretnu i zdravu novu godinu i neka vam se ispune sve zelje koje imate ... Ljubac od snajke :)

Prašak sa mirisom učebane mačje dlake!!!

Ok jeste da i ja ponekad smaram sa tim praškima jer koristim 2 vrste za krevetninu i te neke stvari koristim onaj obicni a za odeču obavezno tekuči... Jbg veš mašina nam je u stanju raspada pa i ne izpira dobro a ja alergična na to.... Da ne zapadnem u neke bezvezne detajle... I tako nestalo nam običnog praška i ajmo po novi... ustavim se na rafu sa praškovima i cvrc šta ču sad te imaš sa mirisom jorgovana, sa mirisom ljubičice, sa mirisom vodopada, sa mirisom svežine mora, samo još fali neki sa mirisom užeglih kiselih krastavca... Pošto sam imala več puna kolica stvari rekoh ajde sada neču ništa rečiču mužu da posle nešto uzme a taman ja imam vremena šta hoču... I na kraju Marko donese kuči Merix sa mirisom vodopada... Tako ja stavljam veš na pranje danas i u nekim svojim mislima razmišlja kako miriše vodopad? Hmmmm pa baš zanimivo kao prvo imaš ih više vrsta mislim vodopada npr izvirski gorski, onda neki savski vodopad koji je sav zagadjen i boze nedaj to da pomirises,... Onda pomirišem moj prašak i jest da prelepo miriše ali koji je to vodopad koji miriše na mušku kolonjsku? Na kraju sam jednostavno odlučila da verovatno u Merimi u nekoj sobi sedi grupa ljudi koji se svadjaju o tome kako čeju nazvati prašak da bude što interesantnije za siroke ljudske mase.
Eto sem miris učebane mačje dlake i užeglih kiselih krastavca predlažem još npr. miris plastičnih kesa, miris grinja, miris kerečeg zadaha,miris mokre ovce,... Uffff hehehe načiču ja još neki kad tad...

Pijana mlada...

Znam zvuci kao početak lošeg vica ... ali nije to je jedan predivan kolač koji se jako lako pravi i toliko je dobar da je ga je čak muževa tetka poželela na svom slavju za rodjen dan :)
Dakle idemo lepo po redu....

Za biskvit, patišpan testo šta li več treba vam:
* 9 kašika brašna
* 9 kašika šečera
* 9 kašika mleka
* 3 jaja
* 4 kašike ulja
* 4 kašike kakava
* 1 prašak za pecivo
* 1 vanili šečer
Za preliv vam treba :
* 4 dl mleka
* rum po ukusu
Za plast 1:
* 2 pudinga (vanila ili čokolada)
* 1 litar mleka
* šečer
Za plast 2:
* Šlag ili slatka pavlaka
Sve lepo ubacimo u jednu posudu i izmiksujemo. Zatim namažemo tepsiju sa margarinom i ulijemo dobijenu masu u nju. Pečemo na 180°c jedno 30-35 minuta ali svejedno same proverite sa čistim nožem kada vam se ništa ne prihvati na njega patišpan je završen :) Kada je pečen izvadite i ostavite da se malkice ohladi i prelijte ga sa jedno 4dl mleka i rumom po ukusu ... Pošto nisam imala rum u kuči ja sam upotrebila black label whiskey i isto izadje dobro, takodje tu moze da padne ona crna vodka sa ukusom sumskog voca...

Skuvate puding po receptu na kesici mada ja ne stavim litar mleka nego stavim malo manje cisto da se puding lepse stvrdi... Kada je puding skuvam prelijete preko patišpana i da bude ravnomerno svuda... Ostavite da se skroz ohladi može i preko noči u friz.

Kao zadnje umutite malo pre posluživanja umutite šlag ili slatku pavlaku i takodje premažete ravnomerno po pudingu. Možete preko toga kao ukras da sipnete malo tekuče čokolade ili da potresete kakav i voila. Zamka za muževu rodbinu je napravljena :)

P.s. Pošto moja pijana mlada još nije bila završena dok sam pisala ovaj post neke slike ču još okačiti :)

Srpska snajka se predstavi :)

Dok smišljam prve redove za ovaj blog popila sam več šolju kafe i pola šolje čaja od virka, popušila bar 3 cigare ( Puštenje je štetno po zdravlju!!!!!!!), jedno 10 puta čekirala face i mail i 100 puta pogledala gomilu veša koji treba da se opegla i nikako da nestane... Pokušala sam čak da tleskam prstima ali sam shvatila da nažalost nisam veštica i nemam moči da bi ta gomila veša odjednom bila ispeglana... Ufff kakva šteta... Pored te gomile veša me čeka još jedno milion stvari koje moram da uradim po stanu ali ja i dalje sedim i nadam se da če me svisnuti munja i dobiču magične snage...
Nego imam pitanje za vas kolko god da vas ima ... Dali postaneš snajka kada se odseliš od kuče sa mužem ili kada konačno dahneš DA? Koliko sam shvatila svuda su drugačija pravila oko toga... negdje kada započnete zajednički život a drugdje kada se venčate... Prvu polovinu naziva srpska snajka sam dobila 7. septembra 2008 kada ajde da kažemo da mi je nešto kliknulo u glavi jer je priča šta se je tu sve izdešavalo duga jedno tri dana...pozvala sam sadašnjeg muža da dolazim u srbiju, napakovala sam sve svoje stvari u kola, mačku u trasporter i krenule smo novom životu naprotiv. Inače došla sam iz malog malecnog sela u Sloveniji gde sam provela zadnjih par godina a pre toga sam živela u Ljubljani... dakle za sve greške u gramatici i pravopisu krivim slovenački školski sistem jer nismo imali srpski jezik kao predmet :)
A drugu polovinu naziva sam dobila 29.jula 2009 kada sam dahnula taj tako obrabljeni DA!!! Naravno skroz u mom blesavom i ludom stilu na Marakani uz prisustvo ekipe 48sati svadba, porodnice i prijatelja... E to če biti vrh priča za decu, unučiče i pra unučiče i nadam se da če se preko njih širiti dalje po porodničnom stablu i da za 200 godina kada bude moj 5 puta pra unuk sedeo na Marakani sa društvom ispričače im tu priču o ludom čukun dedi i babi koji su se venčali baš kod one šipke gde stoje vodje...
Naravno svaki početak je težak pa ni meni i mužu na početku nisu cvetale ruže ali mislim da nas je to još više udružilo, skupilo i da nam je dalo snage za nastavak. Oboje smo trebali da naučimo da živimo jedan sa drugim pogotovo što izlazimo iz dosta sličnih porodničnih situacija ali sa druge strane su potpuno različite... Takodje izlazimo iz različitih sredina gde su običaji, navike i sve ostalo dosta slični ali opet potpuno različiti... Dosta se toga promenilo za godinu i kusur dana... mislim da sam pogotovo ja mnogo odrasla i sazrela, naučila sam mnogo toga i opet mi mnogo toga ostalo da naučim... kao naprimer kako se pravi česnica koja je glavni krivac za nastanak ovog bloga nikada je nisam pravila...ustvari tek pre par dana dana sam saznala šta je to uopšte. Ali e ima vremena i svesno sam odlučila da ču je prvi put praviti tek kada postanem mama... Do tada imam jos mnogo ostalih recepta da isprobam... i da muža naviknem na još neki novi ukus koji mu do sada nije bio poznat ... Dosta od mene za sada... i samo da vam kažem ona gomila veša i dalje stoji tamo... grrrrrrr